English
 

Kvalitet PV -> Hemijske karakteristike -> Mikrokomponente -> Pb - Olovo



Opšte karakteristike

Olovo spada u grpup metala IVa grupe. Olovo je halkofilni element i kao što je karakteristično za ove elemente ima veliki broj sulfidnih minerala (oko 80), od kojih je najznačajniji galenit-PbS. U prirodnim uslovima galenit lako oksidiše pri čemu se obrazuje sekundarni mineral olova anglezit PbSO4, koji zatim prelazi u cerusit. Olovo ima široku primenu: za baterije i olovne akumulatore, omotače kablova, vodovodne cevi, naoružanje, proizvodnju goriva (tetraetil- i tetrametii-olovo se koriste kao antidetonatori i dodaci uljima za podmazivanje), za zaštitu odzračenja iz nuklearnih reaktora i rentgenske opreme, u industriji stakla i u bojama. Nitrati i acetati su rastvome soli. 


Poreklo u vodi

Olovo je veoma rasprostranjen jon u prirodnim vodama, zato što se on javlja kao dvovalentni jon i to sadržajima koji su uobičajeni za vode (mg/l). Može se takođe naći u vodi sa vrlo visokim vrednostima pH (do 10,5). Međutim, koncentracija jona se smanjuje u neutralnim i slaboalkalnim rastvorima. Maksimalne količine olova sreću se u kiselim podzemnim vodama sa pH<5,5. U površinskim i podzemnim vodama kreće se u opsegu od tragova do 0,04 mg/l, uz srednju vrednost od 0,01 mg/l. Industrijski izvori i rudarenje mogu da dovedu do pojedinih-lokalnih zagađenja. Količine olova zavise od više faktora, kao što je pH, temperatura, tvrdoća vode. 


Medicinski aspekti

Trovanje olovom je uglavnom profesionalnog karaktera, mada ima i drugih slučajeva. Veoma osetljiva na izloženost olovu su deca, odojčad, fetusi u materici i trudne žene. Prenos olova iz placente kod ljudi počinje već u 12-toj nedelji razvoja i nastavlja se dalje tokom razvoja. Deca apsorbuju 4-5 puta više olova od odraslih, a biološki poluživot može biti značajno duži kod dece nego kod odraslih.

- Pozitivna dejstva

Olovo učestvuje u metabolizmu kalcijuma i direktno utiče na metabolizam D-vitamina.

- Negativno dejstvo 

Olovo je otrov koji se akumulira u skeletu. Toksikološki efekti su mereni na osnovu koncentracije olova u krvi. Olovo je toksično i za centralni i za periferni nervni sistem, izazivajući subencefalopatske, neurološke i efekte u ponašanju. Ima elektrofizioloških dokaza o efektima na nervni sistem dece i manjeg koeficijenta inteligencije kod dece za oko 4 poena. Rezultati preglednih (dugotrajnih) epidemioloških studija sugerišu, da prenatalna izlaganja olovu mogu imati rane efekte na mentalni razvoj do 4 godine. Nekoliko gastrointestinalnih simptoma je povezano sa encefalopatskim simptomima. Ipak ima dokaza iz studija na ljudima da sa vrlo malim koncentracijama mogu nastati drugi efekti osim raka kao što je neurotoksičnost, pa preporučena vrednost na toj osnovi će biti zaštitna i za kancerogene efekte. Olovo je kumulativni otrov za ljude, akutno trovanje je ekstremno retko, tipični siptomi povećanog trovanja olovom su zatvor, anemija, gastrointestinalne smetnje, osetljivost i postepena paraliza mišića, posebno ruku. sa mogućim slučajevima letargije i mrzovoljnosti. Glavni efekat kod ljudi je smanjenje sinteze hemoglobina i porfirina.


Maksimalno dozvoljene koncentracije

Prema preporuci EU (Directive 98/83/EC) i po našem Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl. list SRJ, 42/98) granična vrednost za olovo je 0,01 mg/l.


 






Design by