English
 

Kvalitet PV -> Radiološki sastav



Sve podzemne vode su osim retkih izuzetaka, u određenom stepenu radioaktivne. Njihova radioaktivnost uglavnom potiče od radionuklida 238U, 235U i 232Th. U manjem stepenu radioaktivnost potiče i od kalijuma -40K i rubidijuma -87Rb. Pored navedenih, u podzemnim vodama se javljaju i drugi radionuklidi prirodnog i veštačkog porekla.

Sadržaj radionuklida u podzemnim vodama je znatno manji nego u stenama. Najveće koncentracije radionuklida nalaze se u podzemnim vodama ležišta urana.


Migrativnost i koncentracija radionuklida u podzemnim vodama, pored njihovog karaktera, zavisi i od drugih faktora, kao što su:


  • geohemijski uslovi sredine (pH - Eh);

  • hemijski sastav podzemnih voda;

  • mineraloški i hemijski sastav stena;

  • granulometrijski sastav stena;

  • jonska zamena i dr.


Radonuklidi jod -131J i sumpor -35S ne adsorbuju se mineralnim česticama stena kroz koje cirkulišu podzemne vode. Drugi radionuklidi, kao što su stroncijum -90Sr, rutenijum -106Ru, uran -23 U i cezijum -137Cs, slabo se adsorbuju mineralnim česticama.


Koncentracija radionuklida atmosferskog (kosmogenog) porekla znatno je manja u podzemnim vodama nego u površinskim. Ovi radionuklidi dospevaju u podzemne vode putem atmosferskih padavina. U dubljim vodonosnim sredinama, koncentracija kratkoživećih radionuklida praktično je ravna nuli. Tako se tricijum -3H sreće samo u plićim vodonosnim sredinama.


Od prirodnih radionuklida, najzastupljeniji u podzemnim vodama su uran, radijum i radon.

Uran. Kao prirodni radionuklid, javlja se u vidu nekoliko izotopa od kojih je 238U najrasprostranjeniji. U podzemnim vodama izvor urana su njegovi minerali u kiselim magmatskim ili pojedinim sedimentnim stenama. Najveće koncentracije urana javljaju se u podzemnim vodama lečišta urana kao i u aridnim regionima, gde do njegovog koncentrisanja dolazi usled povećane evapotranspiracije. Migrativnost urana najveća je u kiselim rudničkim vodama, u zoni oksidacije, a najmanja u redukcionim sredinama uz prisustvo ugljovodonika i organske materije.

Radijum. Od četiri izotopa radijuma (223Ra, 224Ra, 226Ra i 228Ra), izotop 228Ra najčešće se javlja u podzemnim vodama. U odnosu na uran, koncentracije radijuma su znatno niže i u vrlo dobroj korelaciji sa veličinom ukupne mineralizacije. Najniže koncentracije su u malomineralizovanim vodama.

Radon. Najvažniji je od svih izvora prirodne radijacije. To je nevidljiv gas, bez ukusa i mirisa, sedam i po puta teži od vazduha. Radon se javlja u vidu tri izotopa: 222Rn, 220Rn i 219Rn. Preovlađujuća forma radona je 222Rn, koja nastaje emanacijom 226Ra. Radon je karakterističan za mnoge podzemne vode. Dobro migrira duž pukotina i raseda u zemljinoj kori, često na velikim rastojanjima od mesta postanka. Povećane koncentracije radona sreću se u zonama intenzivne ispucalosti i većih razloma, kao i u podzemnim vodama lečišta urana, fosfata i u kiselim magmatskim stenama.


 






Design by