English
 

Raspored i količine



U različitim formama sveukupna količina vode je oko 1,4 milijardi kubnih kilometara i pokriva bezmalo 70 % Zemljine površine. Raspored zapremine vode na Zemlji je sledeći:

 

Lokacija

Količina

(106 km3)

Procenat ukupnog učća

Okeani

1338.0

96.5

Glečeri i permanentni sneg

24.1

1.74

Podzemne vode

23.4

1.7

Stalni led

0.30

0.022

Površinska jezera

0.091

0.007

Slana jezera

0.085

0.006

Močvare

0.011

0.008

Atmosfera

0.013

0.001

Prosečno u odvodnim kanalima

0.002

0.0002

Voda u biomasi

0.001

0.0001


RASPORED VODNIH RESURSA SA STANOVIŠTA PRIMENE


Od ukupne količine vode na Zemlji, preko 97 % predstavlja slana voda, dok na slatku vodu odlazi samo oko 2,80 %.

 

 

Raspored vodnih resursa sa stanovništva primene

 

Okeanska voda koja dominira na spoljnoj površini Zemlje čini je jedinstvenom planetom u Sunčevom sistemu. Okeani i mora prekrivaju preko 2/3 površine Zemlje. Zapremina vode mora i okeana je toliko velika da ukoliko bi se površina Zemlje pretvorila u glatku sferu bez topografije, bila bi u potpunosti prekrivena slojem slane vode dubine od oko 2 500 m.


RESURSI SLATKE VODE


Raspored resursa slatke vodeOko 1/10 kopnene površine Zemlje prekrivena je ledenim masama poznatim kao glečeri ili lednici, koji sadrže više od 75 % slatke vode. Poslednjih godina glečeri su postali značajno središte istraživanja, iz razloga što se strahuje da bi usled globalnog zagrevanja njihovo otapanje moglo prouzrokovati značajan porast nivoa vode Svetskog mora.

Skoro 75% slatke vode na svetu je "zarobljeno" u polarnim kapama i glečerima. Preostalu količinu čine podzemne vode, ostavljajući samo delić u vidu površinske vode ili vode u zemljištu, ili u vidu vodene pare u atmosferi. Slatka voda je uglavnom nedostupna i neravnomerno raspoređena. Od ukupne zapremine slatkih voda samo 0,60 % je dostupno za korišćenje. Kako se potražnja za vodom povećava, svetski resursi su pod sve većim pritiskom.

Kroz istoriju je dolazilo do većeg broja sukoba zbog nedostatka vode. Mogućnost za izbijanje novih sukoba je sve veća sa povećanjem broja stanovnika na Zemlji. Godine 2003, koja je proglašen za Međunarodnu godinu slatke vode, UN su u svom izveštaju predvidele da će se prosečne zalihe vode u narednih 20 godina smanjiti za trećinu po glavi stanovnika. Ukoliko se odmah nešto ne preduzme do 2050. godine čak sedam milijardi ljudi bi moglo da se suoči sa nestašicom vode. Sa statičnim vodnim resursima konzervacija će postati sve značajnija, ali će još veći izazov predstavljati napor da se postojeće zalihe ravnomerno podele.


OSKUDICA VODE U SVETU


Tokom celokupne ljudske istorije
voda je imala dvostruku ulogu: prva je kao tečnost neophodna za život, a druga u uklanjanju otpadnih materija. Bez adekvatnog postupanja sa vodom ove dve uloge bi mogle da dođu u konflikt i postanu vrlo opasne. U razvijenim zemljama sveta zagađenje vode je dostiglo kritičan nivo tokom polovine dvadesetog veka, ali su sada kontrole mnogo veće. U zemljama u razvoju loš kvalitet vode je i dalje glavni zdravstveni problem. Porast stanovništva na globalnom nivou i širenje industralizacije znači da će zagađenje vode ostati akutan problem u mnogim delovima sveta. U Africi čak 50 % stanovništva koristi vodu lošeg kvaliteta.

Raspored nestasice vode u svetu

Izvor: WaterGAP 2.0 - 1999


"Više od 1/2 velikih svetskih reka je već trenutno previše iskoriščeno i zagađeno, degradirano, sa dosta smanjenim kvalitetom vode, čime ugrožavaju okolni ekosistem. Na taj način one direktno ugrožavaju životno okruženje i zdravlje ljudi, koji zavise od ovih voda koja im je neophodna za navodnjavanje, piće i industrijske potrebe." Svetska komisija voda za 21. vek.


Svakih osam sekundi, negde u svetu, jedno dete umire od bolesti nastale zbog uskraćenosti vode i zdravstvenih usluga.” (Svetska zdravstvena organizacija, 2000)

 


 





Design by